Novinar i bivši ministar u Vladi Srbije Ratko Dmitrović, koji je savjetnik gradonačelnika Banje Luke i lidera Pokreta „Sigurna Srpska“ Draška Stanivukovića, objavio je oštar osvrt na stanje u opoziciji, ali i direktno kritikovao svog šefa.

Dmitrović ocjenjuje da su izbori pokazali da je opozicija došla „do zida“, nazivajući je bezidejnom, jalovom i inertnom. Posebno se osvrnuo na Stanivukovićev izborni rezultat i način na koji je vodio kampanju.

Prema njegovoj ocjeni, Stanivuković je za nekoliko godina od političara koji je imao veliki potencijal došao u situaciju da je taj potencijal, kako tvrdi Dmitrović, sam potrošio.

„Veliki politički talenat koji je imao Stanivuković je uništio, samljeo ga“, napisao je Dmitrović.

Još direktnija je njegova kritika Stanivukovićeve kampanje. Dmitrović smatra da je ona bila više nalik promociji estradne zvijezde nego ozbiljnoj političkoj kampanji, uz previše lične promocije i insistiranja na imidžu.

„Imao je holivudizovanu predizbornu kampanju postavljenu na obrascima američkih izbora, koja je u izvedbi podsjećala i na promociju novog albuma neke pjevačke zvijezde, više nego na promociju politike i političara“, naveo je Dmitrović.

Posebno je problematizovao poruku da u Republici Srpskoj „ništa ne valja“, uz istovremeno stalno nasmijano lice kandidata.

„To jedno s drugim ne ide. Kontraproduktivno je“, smatra Dmitrović.

Izborni rezultat dodatno je stavio Stanivukovićevu političku strategiju pod lupu. Prema preliminarnim podacima CIK-a, Pokret „Sigurna Srpska“ trenutno je druga politička snaga za Narodnu skupštinu Republike Srpske, iza SNSD-a, dok je SDS na trećem mjestu.

Međutim, Dmitrović upravo u tome vidi mnogo širi problem opozicije. Njegova teza je da rezultat opozicionih stranaka ne predstavlja samo podršku njihovim programima, već da je značajan dio glasova bio motivisan protivljenjem vlasti.

Za SDS je posebno oštar, ocjenjujući da je riječ o stranci koja je „odavno potrošena priča“, dok za opoziciju u cjelini tvrdi da je potrošila političke kredite kod građana.

Kritika ima dodatnu težinu zbog činjenice da dolazi od Stanivukovićevog savjetnika. Ako neko ko je dio njegovog političkog tima javno poručuje da se politika ne može voditi kroz lični marketing, fotografije, osmijehe i poruke da u Srpskoj ništa ne valja, onda je očigledno da problem nije samo u rezultatu na izborni dan.

Dmitrović, međutim, ne štedi ni ostatak opozicione scene. Za Nebojšu Vukanovića kaže da je „fenomen Jovana Stanisavljevića Čaruge“, dok za Jelenu Trivić zaključuje da je njen rezultat pokazao da „nije moglo drugačije“.

Poruka njegovog javnog istupa može se svesti na jedno pitanje: ako čak i savjetnik lidera najvećeg opozicionog pokreta nakon izbora govori o promašenoj kampanji, potrošenom političkom talentu i nedostatku jasne alternative, koliko još prostora ostaje za priču da je za opozicioni rezultat kriv isključivo neko drugi?

И…што се тиче ОПОЗИЦИЈЕ, шта су показали избори у Републици Српској. Показали су да се дошло до зида, великог, од армираног бетона, непрескочивог. Ова опозиција је безидејна, јалова, бескрвна, инертна…оваква каква је никоме не треба. Чак ни сама себи. Са оваквом опозицијом СНСД и његови владаће док им не досади, а неће им досадити никада. СРПСКА ДЕМОКРАТСКА СТРАНКА је одавно потрошена прича. То је странка која постоји себе ради, врти се у скученом кругу који је сама себи нацртала. Нит се тели нити млека даје. Разједињена, стење под теретом сујета људи који мисле да је чланство, а посебно функција у СДС-ау, врх политичког успеха; идеје, енергија, реални циљеви…они с тим ништа немају. Месијански синдром, али у колективном смислу. Да, и ово, не подносе жене у својој политичкој авлији. Чини се да СДС учествује у политичком животу Српске с циљем да никада не дође на власт. Перспектива? Никаква, уследиће велики ломови, поделе, вероватно и рађање нових странака из СДС-а. Чека их судбина Српске радикалне странке и Српског покрета обнове, у Србији. ДРАШКО СТАНИВУКОБИЋ је на овим изборима просуо скоро све млеко које је до сада успео да измузе. Драшко пре шест година, и овај данашњи, немају ништа заједничко, осим лика. Велики политички таленат који је имао Станивуковић је уништио, самлео га. Таленат је само 10-ак посто успеха, таленат треба поштовати, неговати, развијати, а Драшко је урадио све супротно. Свестан да је талентован Он је то "превео" на апсолутно убеђење да је најпаметнији, најспособнији, пун сјајних идеја, да је образован, да је сам себи и својој странци довољан. Други су ту само као кулисе. Дода ли се овоме компонента снажног егоцентризма..милион фотографија и Он на свакој од њих..ту нема наде. Скоро никакве. Имао је холивудизовану предизборну кампању постављену на обрасцима америчких избора, која је у изведби подсећала и на промоцију новог албума неке певачке звезде, више него на промоцију политике и политичара. Стално насмејано лице, уз причу да у Српској ништа не ваља..то једно с другим не иде. Контрапродуктивно је. Узео је елемент "Уговор с народом", много пута виђен у свету, чак и у Србији, који је, суштински, увреда за здрав мозак. Којим народом, ко је потписао у име тог народа? Сваким својим наступом Станивуковић је јавности сугерисао, "Немојте гласати за мене". Драшко ће, овим изборима, остати забележен као феномен; пре избора имао је, по истраживању и реалним проценама, 20 посто подршке, у кампањи је успео то да сруши на 15. Имајући пред очима само ову другу бројку, то изгледа као одличан резултат, али имајући у виду и оно што је виђено и што, реално, следи, ово је неуспех. Политичка будућност? Веома неизвесна. Многи ће рећи-прочитан, је и додати да је ово крај политичке каријере момка који је у једном часу изгледао као будућност Српске. Постоји трачак наде, али не верујем да ће је он препознати. ВУКАНОВИЋ? Феномен Јована Станисављевића Чаруге. Посвађан са свима, води рат против свих. Ван мен шоу. По свему судећи поштен човек..То у политици јесте важно али је далеко од пресудног. ЈЕЛЕНА ТРИВИЋ? Изгледа да није могло другачије. Елем, тријумф СНСД-а, Додика и његових, последица је чињенице да другог избора скоро да није ни било. Како гласати за оне који ти не нуде ништа, чак ни делић наде да ће бити другачије, ако они дођу на власт. Гласови које су добили Драшков Покрет и СДС, само су делимично гласови за њих. То је било гласање против Додика. Ова и оваква опозиција, савршено је јасно, потрошила је све кредите и резерве код народа Републике Српске и показала да она том народу помоћи не може. Ни у чему. Ако у овоме има икаквог добра, оно је у чињеници да су јуче изгореле и последње заблуде. А то је предуслов за почертак нечег новог.

— Ratko Dmitrović (@RatkoDmitrovic) October 5, 2026

Samo dan uoči opštih izbora u Bosni i Hercegovini, na kojima će prvi put u širokoj upotrebi biti nova izborna tehnologija, posebnu težinu dobija dokument CIA-e deklasifikovan ovog ljeta.

Ne radi se o teoriji niti o nagađanju sa društvenih mreža. Radi se o zvaničnom dokumentu američke Centralne obavještajne agencije koji pokazuje da su američke službe godinama ozbiljno razmatrale mogućnost manipulacije elektronskim izbornim sistemima i prikupljale podatke o konkretnim tehnikama kojima bi to moglo biti izvedeno.

U središtu dijela tih izvještaja nalazi se Venecuela. A u njima se pojavljuje i ime Smartmatic. To je posebno važno za Bosnu i Hercegovinu jer upravo Smartmatic BH danas predvodi grupu kompanija kojoj je Centralna izborna komisija BiH povjerila posao uvođenja sistema biometrijske identifikacije birača i skeniranja glasačkih listića.

Vrijednost ugovora iznosi 74.527.455,84 KM. Ugovor obuhvata opremu, softver, tehničku podršku, štampanje i distribuciju glasačkih listića, dok je za posebno razvijeni ili prilagođeni softver predviđeno da izvorni kod postane vlasništvo CIK-a BiH.

Šta je otkrila CIA?

Dokument od šest stranica nosi naziv „Summary of Select Intelligence Reporting from 2004–2020 on Venezuela’s Electronic Voting Manipulation Capabilities“. U njemu CIA navodi da su obavještajni podaci od 2004. do 2020. godine pokazivali trajno interesovanje venecuelanskih vlasti i, prema procjeni Agencije, vjerovatno određeni nivo sposobnosti za manipulaciju elektronskim izbornim sistemima, uključujući tehnologiju Smartmatica.

Posebno je zanimljiv izvještaj koji se odnosi na predsjedničke izbore u Venecueli 2012. godine. Prema informacijama sadržanim u dokumentu, venecuelanske obavještajne strukture, izborna administracija i predstavnici Smartmatica povezivani su sa planiranjem korišćenja unaprijed programiranih glasačkih uređaja radi uticaja na izborni rezultat. CIA pritom stavlja važnu ogradu: raspoložive informacije nisu definitivno dokazale da je velika elektronska prevara zaista uspješno sprovedena na konkretnim izborima. Ali dokument potvrđuje nešto drugo što je za BiH danas možda još važnije.

Takva manipulacija smatrana je tehnički mogućom. Kako promijeniti rezultat, a da izgleda autentično?

Najzanimljiviji dio dokumenta odnosi se na 2020. godinu. CIA opisuje informacije prema kojima su razvijani planovi za stvaranje virtuelnih glasačkih uređaja koji bi oponašali stvarne uređaje uključene u izborni sistem. Plan je uključivao repliciranje digitalnih zapisa i hash datoteka, oponašanje legitimnih glasačkih uređaja i zamjenu podataka tako da izmijenjeni glasovi izgledaju kao da su stigli iz stvarnih, regularnih uređaja.

To potpuno mijenja način na koji treba posmatrati pitanje elektronske bezbjednosti izbora. Najjednostavnija predstava izborne manipulacije jeste da neko „upiše“ dodatnih hiljadu ili deset hiljada glasova. Ovdje se govori o mnogo ozbiljnijem scenariju. Promijeniti podatke, a zatim učiniti da digitalni trag izgleda kao da ništa nije mijenjano. Upravo je to jedan od razloga zbog kojih je Bijela kuća u julu objavila ove dokumente u okviru materijala o ranjivostima elektronskih izbornih sistema i sistema za prebrojavanje glasova.

A sada ista tehnologija dolazi u BiH

Ovdje stvari postaju relevantne za nedjeljne izbore. Centralna izborna komisija BiH 19. marta odabrala je grupu ponuđača koju predvodi Smartmatic BH d.o.o. Sarajevo, a u kojoj se nalaze i Smartmatic International Holding B.V. iz Amsterdama i DSC Agencija za zaštitu ljudi i imovine. Ugovor je potpisan u maju. Nova tehnologija obuhvata biometrijsku identifikaciju birača i skeniranje glasačkih listića, uz pripadajući softver i tehničku infrastrukturu. Sama činjenica da se Smartmatic pojavljuje u dokumentu CIA-e, naravno, nije dokaz da će neko manipulisati izborima u Bosni i Hercegovini.

Ali jeste dovoljan razlog da se mogućnost elektronske manipulacije više ne može odbacivati kao nešto tehnički nemoguće ili kao puka „teorija zavjere“. Američka obavještajna služba takve mogućnosti analizirala je godinama. I opisala ih vrlo konkretno.

Zato papir postaje ključan

Upravo zbog toga vjerovatno najvažnija zaštita na izborima u BiH nije sam skener. To je glasački listić. CIK je za Opšte izbore 2026. predvidio korišćenje posebnih izbornih tehnologija, uključujući skeniranje glasova i dalju obradu rezultata, ali papirni glasački listići ostaju dio sistema i omogućavaju naknadnu kontrolu. Ako postoji papirni original, elektronski rezultat može biti provjeren. Ako se pojave odstupanja, mora se moći utvrditi šta se nalazi na stvarnim glasačkim listićima, a šta je evidentirao elektronski sistem. To će u nedjelju biti jedan od najvažnijih testova novog izbornog modela. Ne samo koliko brzo će biti objavljeni rezultati. Nego da li se rezultat koji je dala mašina može nezavisno potvrditi fizičkim glasačkim listićima.

Deklasifikovani CIA dokument pokazuje zašto je to važno. Elektronska manipulacija izbornim podacima nije nešto što američke službe smatraju nezamislivim. Naprotiv, godinama su proučavale načine na koje bi ona mogla biti izvedena, uključujući scenarije u kojima izmijenjeni podaci izgledaju kao legitimni.

Zato je pred izbore u BiH sasvim legitimno tražiti odgovor na jedno pitanje: Može li se svaki elektronski rezultat, bez oslanjanja na softver i proizvođača sistema, nezavisno potvrditi stvarnim glasačkim listićima?

Ako može, papir će biti najbolja kontrola mašine. Ako ne može, onda problem nije nepovjerenje birača. Problem je sam sistem.

Pred izbore se gotovo po pravilu govori o dvije velike riječi: vlasti i promjeni. Mnogo rjeđe postavlja se pitanje šta dolazi dan poslije izbora i da li oni koji traže vlast uopšte imaju dovoljno političkog povjerenja jedni u druge da bi je zajedno mogli vršiti. Upravo je to jedno od otvorenih pitanja kada je riječ o opozicionom prostoru u Republici Srpskoj.

Na političkoj sceni ne postoji jedna opoziciona organizacija sa zajedničkim rukovodstvom, programom i jasnom hijerarhijom, nego više stranaka i pokreta koji na izborima nastupaju kroz različite liste i kombinacije. U Izbornoj jedinici 3, na primjer, odvojene liste imaju SDS, Narodni front, Pokret sigurna Srpska i koalicija Za pravdu i red–PDP, dok njihove lidere predvode različiti politički interesi i organizacije.

Da problem zajedničkog nastupa postoji nije tvrdnja njihovih protivnika. Igor Crnadak je još u maju javno predlagao sporazum opozicionih stranaka kojim bi se, prema njegovim riječima, okončala „agonija oko izbora kandidata opozicije“ i stabilizovali njihovi međusobni odnosi. Sam taj pokušaj dovoljno govori o tome koliko je pitanje kandidatura i raspodjele političkih pozicija opterećivalo odnose unutar opozicionog bloka.

Zajedno protiv nekoga nije isto što i zajedno za nešto

Političke koalicije nisu ništa neobično. Demokratija ih poznaje širom Evrope. Stranke se ne moraju voljeti niti o svemu misliti isto da bi formirale vlast. Ali moraju imati minimum međusobnog povjerenja. Moraju znati ko donosi odluke, na kojim principima se vodi Vlada, šta su zajedničke crvene linije i šta se događa kada dođe prvi ozbiljan spor. U protivnom se politički savez lako pretvara u stalno pregovaranje između partijskih centrala.

A upravo je tu suštinsko pitanje za opoziciju u Republici Srpskoj: šta je njen zajednički imenitelj osim želje da sadašnja vlast bude zamijenjena? Jedni grade sopstvene pokrete. Drugi insistiraju na tradicionalnim stranačkim strukturama. Treći se predstavljaju kao alternativa i vlasti i dijelu opozicije. Četvrti sklapaju posebne koalicije i izlaze sa svojim listama. Na izborima 2026. ta rascjepkanost vidi se i na glasačkim listićima.

U više izbornih jedinica SDS, Narodni front, Pokret sigurna Srpska i koalicija Za pravdu i red–PDP nastupaju odvojeno. To je legitimno. Ali istovremeno otvara mnogo ozbiljnije pitanje: ako se teško dogovaraju prije izbora, kako bi izgledalo dogovaranje kada bi trebalo podijeliti stvarnu odgovornost? Kandidatura je tek početak problema Dok traje kampanja, moguće je pronaći privremeni kompromis oko jednog kandidata.

Mnogo je komplikovanije napraviti dogovor o Vladi.

Ko bi bio predsjednik Vlade? Ko bi kontrolisao ključna ministarstva? Ko bi određivao ekonomsku politiku? Ko bi vodio odnos Republike Srpske prema Sarajevu? Ko bi određivao politiku prema Srbiji, evropskim institucijama, Rusiji, SAD i drugim međunarodnim partnerima? Šta bi se dogodilo kada se lideri tih stranaka ne bi slagali? To nisu sporedna pitanja.

To su pitanja funkcionisanja Republike Srpske. Zato politička stabilnost ne znači da svi moraju misliti isto. Znači da ljudi koji zajedno žele da upravljaju moraju unaprijed znati o čemu se slažu i na koji način rješavaju ono o čemu se ne slažu. Problem počinje kada su kandidature važnije od politike Posebno je interesantno što su pokušaji opozicionog objedinjavanja tokom 2026. bili snažno povezani upravo sa raspodjelom pojedinačnih kandidatura. Crnatkov prijedlog iz maja predviđao je, između ostalog, ko bi bio zajednički kandidat za predsjednika Republike Srpske, ko kandidat za člana Predsjedništva BiH, ali i kojoj političkoj opciji bi pripalo pravo da predloži mandatara za sastav Vlade.

To pokazuje jednu važnu stvar. Prije nego što je eventualna vlast osvojena, već se moralo pregovarati ko će dobiti koju poziciju. Naravno, to je dio politike. Ali građani imaju pravo da pitaju gdje se, između pregovora o imenima i funkcijama, nalazi zajednička politika. Jer predsjednik Republike, član Predsjedništva i premijer nisu tri nagrade koje se dijele između stranaka. To su institucije koje moraju međusobno funkcionisati.

Vlast nije protestni glas Opozicija prirodno postoji da kritikuje vlast, ukazuje na propuste i ponudi alternativu. Ali biti opozicija i voditi sistem nisu ista vrsta posla. Kada preuzmete vlast, više nije dovoljno reći protiv čega ste. Morate svakog jutra znati za šta ste.

Budžet mora biti usvojen. Plate i penzije moraju biti isplaćene. Institucije moraju raditi. Investicije se moraju ugovarati. Zakoni moraju prolaziti kroz Narodnu skupštinu. Spoljna politika mora imati kontinuitet, a Vlada mora imati većinu koja neće zavisiti od svakog novog partijskog sukoba. Zato izborno pitanje nije samo ko može okupiti najviše nezadovoljnih. Jednako važno pitanje jeste ko može napraviti sistem koji će funkcionisati kada izborna noć prođe. Promjena vlasti i stabilnost vlasti nisu ista stvar Svaka vlast je smjenjiva. To je osnova demokratije.

Ali sama smjena vlasti nije program upravljanja. Upravo zbog toga odnos među opozicionim strankama zaslužuje ozbiljniju pažnju od slogana i zajedničkih fotografija iz kampanje. Ako među političkim partnerima postoji povjerenje, ono bi trebalo da bude vidljivo kroz dogovor o programu, institucijama i odgovornosti. Ako tog dogovora nema, legitimno je postaviti pitanje da li zajedništvo traje samo dok postoji zajednički politički protivnik.

Jer poslije izbora više nema kampanje. Ostaju budžet, Narodna skupština, Vlada, institucije i svakodnevne odluke. A tada više nije dovoljno biti zajedno protiv nekoga. Tada morate biti sposobni da budete zajedno i kada treba odlučivati. I upravo tu počinje najvažnije pitanje ove kampanje: da li politički blok koji još pregovara o tome kome šta pripada ima dovoljno međusobnog povjerenja i dovoljno zajedničke politike da bi sutra mogao stabilno upravljati Republikom Srpskom?