Izbori su prošli, premijerska fotelja ostala je samo san, a stvarnost Banjaluke smrdi na pretrpane kontejnere i razbacane vreće. Gradonačelnik Draško Stanivuković, dok se hvali „modernizacijom“ i „evropskim standardima“, ostavio je građanima prizor koji podsjeća na improvizovanu deponiju.

Noćas su se ponovile iste sramotne scene: metalni kontejneri do vrha puni, crne vreće i kartoni razbacani ispred apoteka, kladionica i stambenih zgrada. Na društvenim mrežama, sarkastično su ovu katastrofu nazvali „Banjalučka porodica“ – porodica od smeća koja raste iz dana u dan.

Građani su ogorčeni: „Dan 25 čekam da se vrati limena kanta, a ovo je haos – puno stanova, malo mjesta za smeće“, poručuju stanari. Umjesto obećanih velikih kontejnera, postavljene su male „fensi“ bačve koje se pune za sat vremena, pa se otpad valja po trotoarima i zelenim površinama.

Dok Stanivuković sjedi u fotelji i priča o „razvoju“, Banjalučani hodaju kroz smrad. Ovo nije modernizacija – ovo je potpuni krah komunalne službe. Grad se pretvara u otvorenu deponiju, a gradska uprava se bavi promocijom i slikama.

Fotografije pretrpanih kontejnera govore više od bilo kakvih slogana. Ako Banjaluka želi da se predstavlja kao moderan grad, čiste ulice moraju biti osnovni standard, a ne luksuz. Građani ne traže spektakularne projekte, već redovan odvoz otpada, dovoljno velikih kontejnera i odgovornu reakciju kada problem postane očigledan.

Vrijeme je da se manje priča o „evropskim standardima“, a više radi ono što se vidi svakog dana – da Banjaluka bude čista. Građani imaju pravo da pitaju: ko je odgovoran za ovu lokaciju, kada će smeće biti uklonjeno i šta će se uraditi da se ista scena ne ponovi?

Banjaluka ne smije biti deponija. Bijes građana raste, a „Banjalučka porodica“ od smeća postaje simbol neodgovornosti gradske vlasti.

Novinar i bivši ministar u Vladi Srbije Ratko Dmitrović, koji je savjetnik gradonačelnika Banje Luke i lidera Pokreta „Sigurna Srpska“ Draška Stanivukovića, objavio je oštar osvrt na stanje u opoziciji, ali i direktno kritikovao svog šefa.

Dmitrović ocjenjuje da su izbori pokazali da je opozicija došla „do zida“, nazivajući je bezidejnom, jalovom i inertnom. Posebno se osvrnuo na Stanivukovićev izborni rezultat i način na koji je vodio kampanju.

Prema njegovoj ocjeni, Stanivuković je za nekoliko godina od političara koji je imao veliki potencijal došao u situaciju da je taj potencijal, kako tvrdi Dmitrović, sam potrošio.

„Veliki politički talenat koji je imao Stanivuković je uništio, samljeo ga“, napisao je Dmitrović.

Još direktnija je njegova kritika Stanivukovićeve kampanje. Dmitrović smatra da je ona bila više nalik promociji estradne zvijezde nego ozbiljnoj političkoj kampanji, uz previše lične promocije i insistiranja na imidžu.

„Imao je holivudizovanu predizbornu kampanju postavljenu na obrascima američkih izbora, koja je u izvedbi podsjećala i na promociju novog albuma neke pjevačke zvijezde, više nego na promociju politike i političara“, naveo je Dmitrović.

Posebno je problematizovao poruku da u Republici Srpskoj „ništa ne valja“, uz istovremeno stalno nasmijano lice kandidata.

„To jedno s drugim ne ide. Kontraproduktivno je“, smatra Dmitrović.

Izborni rezultat dodatno je stavio Stanivukovićevu političku strategiju pod lupu. Prema preliminarnim podacima CIK-a, Pokret „Sigurna Srpska“ trenutno je druga politička snaga za Narodnu skupštinu Republike Srpske, iza SNSD-a, dok je SDS na trećem mjestu.

Međutim, Dmitrović upravo u tome vidi mnogo širi problem opozicije. Njegova teza je da rezultat opozicionih stranaka ne predstavlja samo podršku njihovim programima, već da je značajan dio glasova bio motivisan protivljenjem vlasti.

Za SDS je posebno oštar, ocjenjujući da je riječ o stranci koja je „odavno potrošena priča“, dok za opoziciju u cjelini tvrdi da je potrošila političke kredite kod građana.

Kritika ima dodatnu težinu zbog činjenice da dolazi od Stanivukovićevog savjetnika. Ako neko ko je dio njegovog političkog tima javno poručuje da se politika ne može voditi kroz lični marketing, fotografije, osmijehe i poruke da u Srpskoj ništa ne valja, onda je očigledno da problem nije samo u rezultatu na izborni dan.

Dmitrović, međutim, ne štedi ni ostatak opozicione scene. Za Nebojšu Vukanovića kaže da je „fenomen Jovana Stanisavljevića Čaruge“, dok za Jelenu Trivić zaključuje da je njen rezultat pokazao da „nije moglo drugačije“.

Poruka njegovog javnog istupa može se svesti na jedno pitanje: ako čak i savjetnik lidera najvećeg opozicionog pokreta nakon izbora govori o promašenoj kampanji, potrošenom političkom talentu i nedostatku jasne alternative, koliko još prostora ostaje za priču da je za opozicioni rezultat kriv isključivo neko drugi?

И…што се тиче ОПОЗИЦИЈЕ, шта су показали избори у Републици Српској. Показали су да се дошло до зида, великог, од армираног бетона, непрескочивог. Ова опозиција је безидејна, јалова, бескрвна, инертна…оваква каква је никоме не треба. Чак ни сама себи. Са оваквом опозицијом СНСД и његови владаће док им не досади, а неће им досадити никада. СРПСКА ДЕМОКРАТСКА СТРАНКА је одавно потрошена прича. То је странка која постоји себе ради, врти се у скученом кругу који је сама себи нацртала. Нит се тели нити млека даје. Разједињена, стење под теретом сујета људи који мисле да је чланство, а посебно функција у СДС-ау, врх политичког успеха; идеје, енергија, реални циљеви…они с тим ништа немају. Месијански синдром, али у колективном смислу. Да, и ово, не подносе жене у својој политичкој авлији. Чини се да СДС учествује у политичком животу Српске с циљем да никада не дође на власт. Перспектива? Никаква, уследиће велики ломови, поделе, вероватно и рађање нових странака из СДС-а. Чека их судбина Српске радикалне странке и Српског покрета обнове, у Србији. ДРАШКО СТАНИВУКОБИЋ је на овим изборима просуо скоро све млеко које је до сада успео да измузе. Драшко пре шест година, и овај данашњи, немају ништа заједничко, осим лика. Велики политички таленат који је имао Станивуковић је уништио, самлео га. Таленат је само 10-ак посто успеха, таленат треба поштовати, неговати, развијати, а Драшко је урадио све супротно. Свестан да је талентован Он је то "превео" на апсолутно убеђење да је најпаметнији, најспособнији, пун сјајних идеја, да је образован, да је сам себи и својој странци довољан. Други су ту само као кулисе. Дода ли се овоме компонента снажног егоцентризма..милион фотографија и Он на свакој од њих..ту нема наде. Скоро никакве. Имао је холивудизовану предизборну кампању постављену на обрасцима америчких избора, која је у изведби подсећала и на промоцију новог албума неке певачке звезде, више него на промоцију политике и политичара. Стално насмејано лице, уз причу да у Српској ништа не ваља..то једно с другим не иде. Контрапродуктивно је. Узео је елемент "Уговор с народом", много пута виђен у свету, чак и у Србији, који је, суштински, увреда за здрав мозак. Којим народом, ко је потписао у име тог народа? Сваким својим наступом Станивуковић је јавности сугерисао, "Немојте гласати за мене". Драшко ће, овим изборима, остати забележен као феномен; пре избора имао је, по истраживању и реалним проценама, 20 посто подршке, у кампањи је успео то да сруши на 15. Имајући пред очима само ову другу бројку, то изгледа као одличан резултат, али имајући у виду и оно што је виђено и што, реално, следи, ово је неуспех. Политичка будућност? Веома неизвесна. Многи ће рећи-прочитан, је и додати да је ово крај политичке каријере момка који је у једном часу изгледао као будућност Српске. Постоји трачак наде, али не верујем да ће је он препознати. ВУКАНОВИЋ? Феномен Јована Станисављевића Чаруге. Посвађан са свима, води рат против свих. Ван мен шоу. По свему судећи поштен човек..То у политици јесте важно али је далеко од пресудног. ЈЕЛЕНА ТРИВИЋ? Изгледа да није могло другачије. Елем, тријумф СНСД-а, Додика и његових, последица је чињенице да другог избора скоро да није ни било. Како гласати за оне који ти не нуде ништа, чак ни делић наде да ће бити другачије, ако они дођу на власт. Гласови које су добили Драшков Покрет и СДС, само су делимично гласови за њих. То је било гласање против Додика. Ова и оваква опозиција, савршено је јасно, потрошила је све кредите и резерве код народа Републике Српске и показала да она том народу помоћи не може. Ни у чему. Ако у овоме има икаквог добра, оно је у чињеници да су јуче изгореле и последње заблуде. А то је предуслов за почертак нечег новог.

— Ratko Dmitrović (@RatkoDmitrovic) October 5, 2026

Draško Stanivuković ponizio je Stefana Nemanju, kao i autora spomenika Ljubomira Šćepanovića, nazivajući monumentalno djelo „ajatolahom“ i najavljujući da ga treba ukloniti.

Gradonačelnik Banjaluke, poznat po megalomanskim projektima kružnih tokova i betonskih „kulturnih simbola“, sada se samoproglasio stručnjakom za spomeničku kulturu i istorijske ličnosti. U svom nastupu, Stanivuković je javno uporedio najvećeg srpskog vladara, rodonačelnika Nemanjića, sa islamskim ajatolahom – što je izazvalo šok i ogorčenje.

„Jeste vidjeli onu sramotu? Kod Muzeja Republike Srpske. Neko je pomislio, ljudi, kad pogleda na spomenik, je l’ ono ajatolah?“, rekao je Stanivuković, dodajući da „ono moramo promijeniti, ono nije adekvatno Stefanu Nemanji“.

Vrijeđanje poklona i umjetnika

Spomenik Stefanu Nemanji u Banjaluci nije nastao kao hir lokalne vlasti, već je poklon novosadskog fonda „Dostojanstvo“ i organizacije „Treća Srbija“, djelo cijenjenog vajara Ljubomira Šćepanovića. Otkriven je 2014. godine povodom 900 godina od rođenja Nemanje, uz prisustvo patrijarha Irineja i najviših zvaničnika.

Stanivukovićeve riječi tako ne vrijeđaju samo istorijsku ličnost i simbol državotvornosti Srba, već i autora koji je svoje djelo poklonio Banjaluci, kao i institucije koje su stajale iza projekta.

Megalomanija umjesto poštovanja

Umjesto da čuva i njeguje spomeničku kulturu, Stanivuković je odlučio da se takmiči u veličini betonskih konstrukcija po kružnim tokovima. Njegova vizija „spomeničke kulture“ svodi se na samopromociju i monumentalne projekte bez duše, dok istorijske ličnosti poput Stefana Nemanje naziva „sramotom“.

Ovakav nastup nije samo politički gaf – to je sramotna uvreda za srpsku istoriju, jedinstvo, kulturu i umjetnost.

Negativni komentari na Iksu

Stanivukovićeva izjava izazvala je lavinu negativnih reakcija na društvenoj mreži Iks. Korisnici su ga nazvali „osionim i primitivnim“, „običnim fićfirićem“ i „bednim političarem“. Jedan komentar poručuje: „Draško, ne ruše se spomenici jer ne počinje svet od tebe i ne završava se sa tobom!“

Drugi su ga optužili za sklonost kiču i „potisnute nagone“ koje projicira kroz ogromne betonske objekte, dok je dio publike podsjetio da je spomenik Stefanu Nemanji bio prvi takav u Banjaluci i da ga je grad dobio kao poklon.

Neki komentari otišli su i dalje, podsjećajući da je Stanivuković „politički bijedna alternativa“ Dodiku i da ga kompromituju privatni skandali. Sve u svemu, društvene mreže su ga razapele – od kritike njegovog neznanja i oholosti, do podsjećanja da spomenici nisu tu da se ruše, već da se čuvaju.

Koliko je samo osion i primitivan ovaj Draško Stanivuković. Doduše to ide sa viškom nezarađenih para i manjkom obrazovanja.
Draško, ne ruše se spomenici jer ne počinje svet od tebe i ne završava se sa tobom!
Draško, to što ti voliš kič i što si oduševljen velikim predmetima je… pic.twitter.com/UF5eLXVzPm

— Мирослав Паровић (@MiroslavParovic) October 3, 2026